Промоција књига Радована Влаховића у Башаиду

После дужег времена у библиотеци у Башаиду одржано је књижевно вече.  На књижевној вечери представљене су три књиге књижевника Радована Влаховића.  Поред аутора о књизи је говорила Јелена Ђорђевић, књижевни критичар, док је Сенка Влаховић читала одломке из романа. Модератор вечери је Радован Ћирић.
Роман „Бапа”, објављен 2016. године, нашао се у три најужа избора за награде у 2017. години: Виталова награда „Златни сунцокрет”, Награда „Лаза Костић” Новосадског сајма и „Књига године” Друштва књижевника Војводине. Преведен је на мађарски, словачки и румунски језик, док је „1934.” преведен на словачки. Уредник сва три романа Симон Грабовац припредио је и књигу под називом „Критичари о Бапи”.


Ако је Ниш имао Стевана Сремца, Врање Бору Станковића, Банат несумњиво има јединственог Радована Влаховића, који је у данашње време, када народни говор Баната под утицајем стандардног језика полако ишчезава, успео да прикаже не само обичаје, веровања и начин живота у Банату у првој половини XX века, него је и живописно пренео говор и лексику тадашњице. Овај маестрални подухват учинио је да Банат XXИ века буде поносан што има ова изванредна дела која сведоче о постојању оних искрених, топлих, радних и паметних људи, о којима је наш аутор говорио потпуно искрено, без улепшавања, али са толиком љубављу која се осети на било којем крају света. Ово трокњижје свакако је доказ да се о једној малој регији толико може рећи и да је оно што је остало за нама у прошлости, и даље актуелно и живо, само уколико ми то прихватимо. (Јелена Ђорђевић)

Радован Влаховић је рођен 1958. године у Новом Бечеју. Студирао је Југословенску и светску књижевност у Новом Саду. Објавио је 50 књига. Пише романе, кратке приче, песме, есеје. Превођен је на енглески, руски, немачки, мађарски, словачки, румунски, словеначки и македонски језик. Члан је Друштва књижевника Војводине, Удружења књижевника Србије, Удржења писаца Еxил – ПЕН, секције земаља немачког говорног подручја, и Матице српске. Оснивач је и директор првог приватног културног центра у Србији – Банатског културног центра. Добитник је више награда за књижевни рад и културно прегалаштво. Оснивач је и организатор више културних манифестација. Живи и ради у Новом Милошеву.