„Тамо је море“ Павле Алексић

Збирка „Тамо је море“ предстаља суму открића младог приповедач који се и дословце креће мапама Новог света, уз повремене повратке у онај Стари. Атмосфера, којој Павле Алексић често даје предност у својим причама, призива читаоца да сам учита кодове препознавања тамо где након разговора и слутњи јунака још увек остаје простора за то. Збирка је тематски компонована попут дуже прозе, можда романа, о непрелазној удаљености појединаца. Она је једнако несавладива за јунаке ма они били раздвојени океанима или спојени у загрљају. 
 Збирку „Тамо је море’“ одликује лакоћа приповедања и једноставност. И то је могуће али тек након вештог одабира детаља и епизода у чему је аутор успео. То у исходу даје уверљиву реалистичку прозу. У односу на остале рукописе који су стигли на овогодишњи конкурс, ова збирка најбоље спаја врсту књижевног талента свог аутора, композицију појединачних прича и збирке у целини и њихову литерарну реализацију. 

 

By |2022-02-23T10:36:56+01:00јануар 22nd, 2021|НАША ИЗДАЊА|Коментари су искључени на „Тамо је море“ Павле Алексић

ИСТОРИЈАТ БИБЛИОТЕКЕ

Народна библиотека „Јован Поповић“ наставља традицију и наслања се на континуитет рада Српске читаонице.   Прва читаоница у Великој Кикинди основана је 1. маја 1845. године, звала се Српска читаоница. Језгро националних ентузијаста који су је формирали чинили су студенти Пожунског универзитета, а позната су нам имена: Павле и Михаил Трифунац, Аркадије Варађанин, Сергије Биримац, Атанасије Удицки, учитељ Лазар Кирић, Георгије Станковић и др. Читаоница је била смештена у стану учитеља Лазара Кирића, који се налазио поред храма Светог оца Николе, кућа где се данас налази Народно позориште. Читаоница је дефинисала своју мисију као просветитељску. Њен превасходни задатак био је да окупља становништво и пружи им књиге, часописе и новине на читање, а све у циљу образовања. Рад  је отпочео са око 250 књига, шест новчића нумизматичке збирке и са претплатом на седам листова.

Фонд се перманетно наредних година увећавао. Чланови окупљени око Читаонице одмах су почели да издају руком писане новине које су носиле називе „Кикиндско звоно“ или имамо податак о још једном називу истих „Великокикиндске новине“. Први број је изашао 6.маја 1845.године, нажалост ниједан број није сачуван, и не знамо више о њима. У периоду до Првог светског рата Читаоница се често селила. На почетку двадесетог века знамо да је имала три просторије. Једну за друштвене игре, читање новина и часописа; другу за књиге и салу за састанке. Године 1913. имала је 157 чланова и била претплаћенa на 25 листова.

У њеном фонду се налазило 600 књига, имала је сва издања Српске књижевне задруге, Матице српске и Мале библиотеке из Мостара. У периоду између два светска рата била је смештена у Соколском дому, била је затвореног типа, за пријем је била потребна препорука. Рад Српске читаонице у увом периоду био је оријентисан на очување и неговање национале свести, али и борбе за опстанак саме Читаонице.
Тек јануара 1939. године Српска читаоница постаје Јавна градска библиотека. Тада је Библиотека имала око 2 500 књига и 250 чланова. Као свој циљ имала је ширење просвете и културе.  Немци, као окупатори, улазе у град 1941. Године, пале архиву и затечени фонд библиотеке у дворишту дома.  Под именом Градска читаоиница обновила је свој рад 1945.године, а 1948. се сели у једну од најлепших зграда Кикинде у Винцхаидијеву палату, у којој се и данас налази.  Године 1952. Библиотека добија име по нашем познатом књижевнику Јовану Поповићу(1905-1952), који је родом из Кикинде и који је своју имовину поклонио граду.У послератном периоду повећава своје сталне фондове, број читалаца, број одељења и интезивно ради на организовању књижевних вечери, изложби, предавања, издавачке делатности и других активности.  Библиотека,  Архив и Музеј се 1975. године интегришу у једну установу под називом  Центар за културу . Центар је радио до краја 1990.године, када се његове пословне јединице осамостаљују у засебне установе културе. Од Другог светског рата Библиотека је увећала свој фонд књига са 2 500 у 1945.години на више од 154 000 у 1997.години.

У граду Кикинди она има 9 огранака, по статусу је народна библиотека. Чине је одељења: Позајмно, Дечје, Стручно, Завичајно, Обрада и Матична служба. У Библиотеци су гостовали и допинели њеном раду многи значајни књижевници, уметници из земље, иностранства, а и завичајни ствараоци. Добитник је више награда и признања, поменућемо само Октобарску награду града Кикинде, две награде Милора Панић- Суреп 1974. и 1995. године. Народна библиотека „Јован Поповић“ је матична библиотека за Северобанатски округ, има 9 огранака и преко 195 000 књига на српском, мађарском и енглеском језику.

By |2023-09-26T09:25:27+02:00јануар 28th, 2019|БИБЛИОТЕКА|Коментари су искључени на ИСТОРИЈАТ БИБЛИОТЕКЕ

БРАНЕ МАРИЈАНОВИЋ

 

Бране Маријановић је дипломирао на Филозофском факултету, на  катедри за филозофију и социологију, група марксизам. Радио је као уредник и новинар, као директор Народног позоришта у Кикинди радио је једанаест година. Од 2012. до 2016. године био је председник Заједнице професионалних позоришта Војводине. Аутор је монографије „Сто година фудбала у Кикинди“. 

Стратегију даљег развоја Народне библиотеке „Јован Поповић“ , најстарије установе културе у Кикинди и једне од библиотека са најдужом традицијом, заснива на унапређивању услуга, фонда и програма библиотеке, као и у јачању капацитета у области дигитализације фонда.

 

контакт:
0230/316081
direktor@kibiblioteka.org.rs 

By |2022-06-15T08:39:16+02:00јануар 4th, 2019|ДИРЕКТОР|Коментари су искључени на БРАНЕ МАРИЈАНОВИЋ

УПРАВНИ ОДБОР

1. Далибор Оличков, председник

2. Бојана Пењин

3. Јелена Гаврилов

4. Невенка Поповић

5. Слободан Томић

By |2022-02-23T10:34:11+01:00јануар 4th, 2019|УПРАВНИ ОДБОР|Коментари су искључени на УПРАВНИ ОДБОР

Ф. Милекер „Историја града Велике Кикинде 1412-1918.“

Иако написана 1928. године, ово је први превод на српски језик ове студије која се бави се историјским развојем Кикинде од настанка па до Првог светског рата, и може представљати велику помоћ у изучавању историје наше општине. Феликс Милекер (14. јануар 1858. Вршац — 26. април 1942. Вршац) је био  учитељ, кустос, истраживач и публициста. Милекер 1921. почиње са објављивањем серије малих монографија о прошлости Баната и његовој културној историји.
By |2022-02-23T10:45:38+01:00децембар 26th, 2018|НАША ИЗДАЊА|Коментари су искључени на Ф. Милекер „Историја града Велике Кикинде 1412-1918.“

Каталог изложбе старе књиге

Поводом обележавања 170година постојања и рада, Народна библиотека „Јован Поповић“ поставила је изложбу фонда старе књиге. Као посебан фонд оформио се 2012.године и чине га 33 књиге. Каталог садржи фотографије и библиографски опис књига. Најстарија књига је ЈестествовијеПавла Кинђелца.

By |2022-02-23T11:43:35+01:00децембар 26th, 2018|НАША ИЗДАЊА|Коментари су искључени на Каталог изложбе старе књиге

Буквар роњења

У корак са светским трендовима и жељом да се деци омогући прихватљива литература, као и литература која прати међународне стандарде настао је „Буквар роњења“. Стојан Богосављев, инструктор роњења, аутор је овог јединственог буквара намењног најмлађима.  „Буквар роњења“ богат је илустрацијама које је радио Андор Поцик, као и фотографијама чији је аутор Богосављев.
By |2022-02-23T11:44:12+01:00децембар 26th, 2018|НАША ИЗДАЊА|Коментари су искључени на Буквар роњења

Андреа Вукојевић „Лудаја“

Млада ауторка Андреа Вукојевић урадила је стрип о лепотици кикиндских њива- лудаји и кикиндским знаменитостима.
By |2022-02-23T11:44:54+01:00децембар 26th, 2018|НАША ИЗДАЊА|Коментари су искључени на Андреа Вукојевић „Лудаја“

Мирко М. Косић

На Скупу у Кикинди поднето је 14 реферата и прилога и вођена је садржајна расправа. Радови су настојали да одбраде и спорне друштвене и научне делатности Косића.Зборник приредио: проф. др Јовица Тркуља. Издавачи:Правни факултет Универзитета у Београду, Народна библиотека Јован Поповић Кикинда, Српско социолошко друштво, 2013 година

By |2022-02-23T11:45:53+01:00децембар 26th, 2018|НАША ИЗДАЊА|Коментари су искључени на Мирко М. Косић
Go to Top