У оквиру Видовданског сабора у месној библиотеци у Накову одржано је књижевно вече са Вањом Булићем. Занимљиво вече зачинила је прича о његовом роману „Теодорин прстен“који је објављен у јуну ове године. Роман је инспирисан краљицом Теодором, мајком цара Душана.

Вања Булић (1947) радни век је провео као новинар у писаним и електронским медијима. За телевизију је снимио више од две и по хиљаде једночасовних емисија, а писао је за готово све престижне листове некадашње Југославије.

Снимао је документарне филмове (Државни радник, Црвени барјак Филипа Филиповића), сценариста је три ТВ серије (Југовићи, Јавља ми се из дубине душе и Друго стање). Косценариста је дугометражног филма „Лепа села лепо горе“ и сценариста филма „Друго стање“. Написао је збирке прича“ Како сам гајио близанце“ (1995), „Сто бисера“ (2009), „Историја у кревету“ (2012), „Мушкарац у извесним годинама“ (2014) и „Зашто бог нема ауто“ (2016), романе „Тунел – лепа села лепо горе“ (1996), „Ратна срећа“ (1999), „Задах белог“ (2000), „Вреле усне“ (2001), „Парада страсти“ (2003), „Друго стање“ (2006), „Око отока“ (2009), „Шоле“ (2010), „Симеонов печат“ (2012), „Јованово завештање“ (2013), „Досије Богородица“ (2014), „Теслина пошиљка“ (2015), „Деведесете“ (2015 – књига у којој се налазе четири романа објављена деведесетих година XX века), „Шмекери“ (2015), „Шмекерке“ (2016), „Виза за небо“ (2016) и „Душанова клетва“ (2018). Приредио је дневник из Хага Веселина Шљиванчанина „Бранио сам истину“ (2012), а написао је и романсиране биографије глумаца Петра Божовића, Мише Јанкетића, Марка Николића, Лазара Ристовског и Јелисавете Секе Саблић. Међу наградама добијеним за списатељски рад издвајају се Златни беочуг за трајни допринос култури Београда, као и три годишња признања Златни хит либер – за најтраженије књиге у књижарама и библиотекама Србије (2012, 2013. и 2015. године). Отац је тројице синова, имао је рок састав, страствени је играч преферанса и још увек игра одбојку. Члан је Удружења новинара Србије и Удружења књижевника Србије.